Hrast lužnjak (Quercus robur) je drvo iz roda hrastova, porodice Fagaceae. Narodni nazivi za hrast lužnjak su dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, rošnjak, grm.

Izgled
Hrast lužnjak je drvo visine do 40 metara (ponekad i do 50m), a stablo može da ima obim i do 3m. To je dugovečno drvo koje može da dočeka starost od 500 do 800 godina. Krošnja mu je široka, nepravilna i dobro razgranata. Kora mu je u mladosti glatka sa laganim sivo-zelenkastim sjajem, a kasnije uzdužno ispuca. U starosti postaje debela (i do preko 10 centimetara), sivosmeđe boje i uzdužno ispucala dubljim (do 3-4 cm), a poprečno plitkim brazdama.
Korenov sistem mu je jako razvijen, s centralnim korenom, koji prodire u dubinu po nekoliko metara; bočni koreni se razvijaju u širinu. Obrazuje ektotrofnu mikorizu. Pupoljci su mu pokriveni brojnim, golim, spiralno raspoređenim ljuskama svetlosmeđe boje. Listovi na lužnjaku su na dosta debelim, golim, poluokruglim, 2-10 mm dugim peteljkama. Cvetovi su jednopolni; muški su u 2-5 cm dugim resama a ženski se javljaju pojedinačno ili u grupicama do pet. Plod hrasta je žir - oko 1,5 - 5 cm dugačak, 0,7 - 2,7 cm širok sa površinskim uzdužnim prugama, svetlosmeđ ili žućkast. Viri iz "kapice" 1/2 do 2/3 dužine žira; visi na 2-3 cm dugoj peteljci. Sazreva u septembru i oktobru.
Razmnožavanje može biti semenom (polno razmnožavanje) i vegetativno (bespolno razmnožavanje).
Stanište
Hrast lužnjak zahteva duboka, glinovita ili peskovita, plodna, pretežno vlažna zemljišta, sa visokim nivoom podzemnih voda. Teže uspeva na plitkom i suvom zemljištu. Zato su njegova staništa pretežno na aluvijalnim zemljištima, nizijskim ili blago brežuljkastim terenima. Rasprostranjen je u skoro celoj Evropi, Kavkazu, i Maloj Aziji.

Upotreba
Hrast lužnjak ima uske žućkastobele godove, dok je sredina svetlo do tamno smeđe boje. Srednja gustina sirovog drveta je oko 0,65 g/cm³. Hrastovina je tvrda, žilava, vrlo trajna i dobro se obrađuje. Koristi se za različite svrhe: kao građevinsko drvo, za železničke pragove, grede i stubove. U unutrašnjem uređenju, od hrastovine se izrađuju različite vrste podnih obloga, izrađuju se stepenice i namještaj. Visokokvalitetna hrastovina se koristi za izradu furnira, a od nje se izrađuju i burad.
Sem toga hrast lužnjak se koristi i kao veoma dobro ogrevno drvo.
Nekada se žir u hrastovim šumama koristio za prehranu stoke i u tom su pogledu hrastove šume bile veoma značajne. U periodu kada žir počne da opada sa drveća ljudi vodili svinje u hrastove šume i tovili ih žirom. I danas se ovakav način ishrane stoke zadržao u nekim slabije razvijenim mestima.